Haifa
Haifa je “najevropskiji” grad Izraela.
Često upotrebljavana izreka turistima koji se spremaju posetiti Izrael kaže: “Ukoliko dolaziš u Izrael da bi se molio idi u Jerusalim, ukoliko dolaziš da se provedeš, idi u Tel Aviv, a ako želiš da radiš dođi u Haifu.”
Današnja Haifa je i grad s najkraćom podzemnom železnicom na svetu, lepim plažama, živopisnom pijacom, muzejima, parkovima i velikim molovima.
Haifa i Britanska imperija
Britanska imperija dala je pečat današnjoj Haifi . Do dolaska Imperije u kojoj sunce nikada ne zalazi, nakon Prvog svetskog rata Haifa je bila mali primorski gradić uglavnom naseljen hrišćanima, muslimanima, jevrejima i “Nemačkom kolonijom” – nemačkim protestantima koji su dali sebi za zadatak pripremiti put za Mesijin povratak. Posle Prvog svetskog rata London dobija od Lige naroda mandat da u zemlji koju će oni prozvati Palestina (po narodu koji je nekada davno na ovim prostorima živeo i nestao/asimilirao se s drugim narodima) “uredi” odnose između “domaćih” naroda tj. onih koji su u to vreme živeli na tom prostoru. No, kao pravi kolonijalista, Britanija nastoji da izvuče što veću koristi iz Mandatorske Palestine. A što se tiče domaćeg življa – provodi parolu “Zavadi pa vladaj”.
Vinston Čerčil (koji je u to vreme bio Ministar kolonija u Britanskoj vladi) nakon dobijanja izveštaja angažovanih stručnjaka bira najbolji i najjeftiniji put naftnog cevovoda s iračkih naftnih polja do luke Sredozemnog mora. I u Haifi se počinje graditi moderna luka, rafinerija i popratna industrijska postrojenja tako da se već gotovi proizvodi voze za Evropu. Dakako da su takvi veliki projekti bili magnet za dolazak u Haifu.
Haifa se “puni” što jevrejskim što arapskim stanovništvom. Svoj vrhunac Haifa doživljava za vreme Drugog svetskog rata kada je Britansko vojno zapovedništvo pod silnom navalom Romela označava kao “svoje posljednje uporište na Bliskom Istoku”. Istorijski momenti tog vremena uveliko utiču na trenutnu političku situaciju.
Raznolikost vera
Haifa je ponosna na raznolikost vera i koegzistenciju u gradu. Svake godine krajem decembra, kada je grad okićen jelkama, Deda Mrazovima i hanukijama, slavi se Hag Hahagim ( na hebrejskom Praznik praznika) koji obuhvata Božić, Hanuku i neki od islamskih praznika (budući je islamska godina lunarna praznici se “sele”). Haifa je jedan od retkih gradova u kojem u jednoj zgradi hrišćani, muslimani i jevreji žive zajedno.
Svetost Haife počinje još davnih dana s veličanstvenim spojem gore Karmel i mora. Brdo Karmel se spominje u Starom zavetu kao mesto skrivanja Svetog Ilije.
Sveti Ilija je izuzeno harizmatična figura Starog zaveta koji se u Starom zavetu pojavljuje s pretećom rečenicom jevrejskom narodu da zbog njihovog nepridržavanja vere u jednog boga, do daljnjega zabranjuje padanje kiše i rose u zemlji kralja Ahava (Prva knjiga o kraljevima 17, 1).
Suša znači glad, tako da se Ilija tri i po godine mora skrivati, što pred Kraljem Ahavom što pred narodom. Ilijin život u Judejskoj pustinji je početak monaštva, a skrivao se i u Fenikiji, i na brdu Karmel. Nakon tri godine Jahve se obratio Iliji da je došao čas odluke koga će jevrejski narod slediti. Prva knjiga o kraljevima 18,19-21
Na brdu Karmel se odigrava odlučujući boj između Ilije i sveštenika Baala koje je dovela feničanska princeza Izebela prilikom udaje za jevrejskog kraja Ahaava.
Na Ilijinu molitvu Svevišnji odgovara gromom (Ilija Gromovnik) koji pali žrtvenik dok bog Baal ostaje nem. Jevrejski narod se okreće Jahvi. Prva knjiga o kraljevima 18, 22, 24, 30,36-39
Ilija se obračunava s sveštenicima “lažnog” boga i penje se na brdo Karmel da moli za kišu. Prva knjiga o kraljevima 18,42
U Novom zavetu Ilija se između ostalog spominje i prilikom Isusovog preobraženja. “Nebesku” trojku čine Isus, Mojsije (kojemu su dodeljene Kamene ploče s Deset Božjih zapovesti i simbol je zakona) i Ilija koji simbolizuje veru – (Jevanđelje po Marku 9, 1-8).
Vere i bogomolje Haife
Karmelićani su jedini katolički red osnovan u Svetoj zemlji. Osnovan na brdu Karmel u vreme Drugog Jerusalimskog kraljevstva (13-i vek) ovaj red je sebi uzeo za patrona Svetog Iliju. Danas se na brdu Karmel nalazi i muški i ženski samostan.
Na samom “špicu” Haife koja je geografski smeštena na poluosrtvu, uzdiže se karmelićanski samostan i crkva Stela Maris (Morska zvezda). Crkva je podeljena na dva dela.
U donjem delu je Ilijina pećina, a gornji deo koji obeležava mesto odmorišta Svete porodice njihovom povratku u Nazaret iz Egipta. U crkvi je i mala muzejska postavka koja između ostalog ima kao eksponat i ogromno stopalo, pretpostavlje se Boga Helija – još iz rimskog vremena.
U blizini ulaznih vrata crkve se nalazi piramida s krstom na vrhu. Na piramidi je upisana godina 1799. To je spomen kosturnica redovnicima Karmelićanskog reda i ranjenim vojnicima Napoleonove vojske koji su nakon poraza pod zidinama Akre bili smešteni u samostan. Stradali su 1799. godine od ruke Ahmed Paše El Đazara, Bosanca, upravitelja Akre, koji je porazio Napoleona (uz pomoć engleske mornarice) kod opsade Akre, zaustavio ga u osvajanju Svete zemlje i primorao na povratak u Evropu.
Haifa je grad s najvećom populacijom hrišćana u Izraelu, s grčko pravoslavnim i grko- katoličkim crkvama, ruskom pravoslavnom crkvom, jermenskom crkvom, melkitskom, latinskom..
U Indiji je Mirza Ghulam Ahmad osnovao Ahmedsku veru koja poštuje Kuran, ali propoveda mir i ljubav prema bližnjem. U Haifi se nalazi Ahmedski centar za Bliski istok. U delu grada koji se zove Kababir izgrađena je moderna velika džamija.
Zbog blizine druskih sela u Haifi su zastupljeni i Druzi.
Bahajski vrtovi
Haifa je u svetu najpoznatija po svojim Bahajskim vrtovima. Zbog njih je i ušla na prestižnuUNESCO-vu listu svetske baštine.
Duž severnih obronaka brda Karmel, u srcu grada, Bahajski vrtovi se protežu dužinom od jednog kilometra sa 19 terasa povezanih s 19 stepenica. Na srednjoj, devetoj terasi nalazi se Hram s zlatnom kupolom u kome se nalaze posmrtni ostaci proroka Bab-a. Tačno mesto Hrama je odredio sam Bahá’u’lláh kada je iz Akre gledao preko haifanskog zaliva u brdo Karmel .
U vrtovima je zastupljeno preko 450 vrsta biljaka, uglavnom “domaćih” . U vrtovima u Haifi i Akri radi oko 90 vrtlara Izraelaca i 50 dobrovoljaca Bahajaca. Vrtovi se finansiraju isključivo od dobrovoljnih priloga samih Bahajaca, I nije moguće dati dobrovoljnki prilog ukoliko niste vernik. Ukupni troškovi izgradnje vrtova su prešli 250 miliona dolara dok je godišnje održavanje četiri miliona dolara.
Ulaz u Bahajske vrtove je besplatan, a svake nedelje vrtove poseti više od 12.000 ljudi.
Vrtovi su sveto mesto za Bahajce i napravljeni su da vernici imaju ugodnu atmosferu pri hodočašću i posetu svojim svetim mestima.
Drugom polovinom 19-tog veka u Persiji (Iranu) pojavljuje se prorok po imenu Mirza Ali Mohammed koji se prozvao Bab (vrata na arapskom). On u gradu Širaz, u najvećoj šiitskoj državi počinje propovedati novu monoteističku veru, veru tolerancije i jednakosti koja osuđuje ropstvo, nasilje feudalsko, mnogoboštvo, prosjačenje i uživanje alkoholnih pića. To nije bilo po volji Otomanskom carstvu koje je u to vreme vladalo Persijom koje ga osuđuje na smrt.
Nakon Babove smrti Bahá’u’lláh proglašava sebe za proroka i Baba upoređuje s Jovanom Krstiteljem koji je bio vesnik dolaska Mesije.
Prema Bahá’u’lláh (na arapskom Slava Božja) svako vreme imalo je svoga proroka. Zbog toga Bahaisti priznaju sve proroke, počevši od Abrahama, Bude, preko Isusa i Muhameda. Bahá’u’lláh je prorok našeg vremena i nije sigurno da je i poslednji.
Zbog svog učenja Bahá’u’lláh je proteran “na periferiju Otomanske imperije”, u grad Akra(Akko). Tamo je napisao Svetu knjigu Bahaja, tamo je i njegov grob. Za Bahajce, Akra je najsvetije mesto na svetu gde su upravljene molitve Bahajaca širom sveta.
Haifa je svetski administrativni centar Bahajaca i u kompleksu vrtova nalazi se sedište Svetskog doma pravde, Zgrada međunarodnog centra za izučavanje vere, Centar za izučavanje tekstova i Arhiva.
Bahajci veruju da je sve ljude stvorio jedan Stvoritelj i da svi ljudi pripadaju jednom domu, bez obzira na boju kože i rasu. Bahaici vole da uspoređuju ljude s cvećem u vrtu gde je Vrtlar sam Bog koji voli svaku biljku, bez obzira na njen spoljašnji izgled.
Prema Enciklopediji Britanika, Bahajci su posle hrišćanstva druga vera po rasprostranjenosti (247 država i teritorijalnih područja – uključujući Hrvatsku) i preko 2100 etničkih grupa.
Svete knjige su prevedene na otprilike 800 jezika.
