Zid plača
Zid plača ili Zapadni zid je deo zapadnog potpornog zida kojim je Herod krajem prvog veka pre naše ere proširujući platformu pri izgradnji Drugog jervrejskog hrama ogradio i podupro istu. Zapadni zid ili Zid plača je značajan za jevreje jer je najbliže mesto Svetinji nad svetinjama na kome se Jevreji mogu moliti. Prva knjiga o Kraljevima 8, 1-30.
Sve molitve Jevreja sveta od vremena kralja Solomuna do današnjeg dana upućuju su prema toj steni.
Od svog povratka iz progonstva u Babilon u šestom veku pre nove ere jevreji čitaju Toru na javim mestima tri puta nedeljno: ponedeljkom, četvrtkom i subotom. Tradicionalni obred prelaska dečaka u svet odraslih “Bar Micva” obavlja se čitanjem slavljenika relevantnog poglavlja iz Tore za tu nedelju, a pre slavljenikovog trinaestog rođendana po jevrejskim kalendaru. Budući je Zapadni zid najsvetije mesto na svetu za Jevreje ponedeljkom i četvrtkom mnogi mladi momci obred Bar Micve obavljaju pred Zidom.
Sve što im je neophodno jeste stol i Zavetni ormar u kome se nalaze Svitci Tore.
Dva su razloga zašto se Zapadni zid naziva i Zid plača. Kao prvo, Jevreji se u svojim molitvama direktno obraćaju Jahvi (Bogu) i molitva je propraćena blagim njihanjem. Zbog toga se čini da vernik plače. Osim toga, Jevreji još uvek oplakuju rušenje Hrama iz 70-te godine naše ere. Prostor ispred Zida plača za Jevreje predstavlja sinagogu na otvorenom, a s obzirom se u sinagogi muškarci i žene odvojeno mole, prostor je podeljen na muški i ženski deo.
Iako već gotovo dve hiljade godine Hrama nema, kao uspomenu na tragičan kraj Hrama, mladoženja mora desnom petom zdrobiti čašu kojom se obeležava rušenje Hrama.
Na mestu nekadašnjeg Hrama muslimanski kalif Abed El Malik 691. godine gradi monomentalno zdanje Kupolu nad stenom u čijem centru je stena, ali ovaj puta vezana uz Muhameda i njegovo noćno putovanje.
Gradnja i razaranje Prvog i Drugog Hrama
U Starom zavetu je detaljno opisana gradnja prvog Hrama koji je izgradio kralj Solomon, sin kralja Davida desetog veka pre nove ere. Kralj David je za novce kupio gumno Jevusejca Ornana na brdu Morija, ali njegov sin Solomon je izgradio Prvi Hram. Kralj David je bio ratnik i okrvavio je ruke tako da je dobio zabranu od Boga da gradi Hram.
Druga knjiga Letopisa 3:“Nato poče Salomon graditi Gospodnjii Hram u Jerusalimu na brdu Moriji koje je već bio izabrao njegov otac David, na mestu koje je za to bio odredio David, na gumnu Jebusejca Ornana. Drugoga dana drugoga meseca četvrte godine svoga vladanja poče graditi.”
U Starom zavetu su tačno opisane dimenzije i izgled Solomonovog hrama.
Solomonov Hram Vavilonski kralj Nebukadanosora razara 587-me godine. Jevrejski narod je proteran u Vavilon, ali se u Psalmima prisećao Hrama. Opevali su svoju čežnju za Sionom. Pedeset godina kasnije, persijski kralj Kir dozvoljava povratak narodima dovedenim protiv njihove volje u Vavilon. Prvi Jevreji se vraćaju i obnavljaju ritual prinošenja žrtava svom Jahvi s brda Morija. Drugi hram je u početku bio vrlo skroman.
Sve do kralja Heroda. Herod je prema Nilolaosu iz Damaska bio “Feničanin po poreklu, Helen po kulturi, Idumej po mestu rođenja, Jevrej po vjeri, Jerusalimljanin po mestu prebivališta i Rimljanin po državljanstvu”.
Marko Antonije i Julije Cezar Oktavijan krunišu 40-te godine pre nove ere Heroda za kralja Judeje . Herod nije bio iz jevrejske kraljevske porodice, čak štaviše Herodova majka je bila nabatejska princeza (arapsko pleme) i jevreji ga ne prihvataju kao “svoga” kralja. Kao lukav i promućuran, ali i bogat vladar za Rimljane i pagane gradi Cezareju, a za Jevreje uveličava najveću svetinju – Hram. U osnovi i Prvog i Drugog Hrama se nalazila stena. Stena na kojoj je po tradiciji Abraham bio spreman žrtvovati svog sina Isaka u ime vere u jednog Boga, stena od koje Jevreji veruju stvoren svet i stena na kojoj su bile položene Zavetne ploče s Deset Božjih zapovesti koje je Mojsije dobio na brdu Sinaj. S obzirom je Deset Božjih zapovesti pisao sam Bog zajedno s kamenim pločama u Svetinji nad svetinjama je bilo i samo Božanstvo – na hebrejskom Šhina.
Za tri velika praznika prema Starom zavetu svi muškarci su morali doći u Jerusalim i prineti žrtvu paljenicu u Hramu. U svojoj knjizi “Jerusalim biografiaja” Sajmon Sibag Montefjore uspoređuje ondašnji dolazak stotine hiljada Jevreja za Pesah, Šavuot i Sukot u Jerusalim s današnjim odlaskom muslimana u Meku.
Za obnovu Hrama Herod je prema istoričaru Josefu Flaviji (Josef Ben Matetjau) angažovao 10.000 obrtnika , a za uređenje Svetinje nad svetinjama obučeno je 1000 sveštenika neimarstu jer je samo njima bio dozvoljen pristup u taj prostor. Da bi dobio površinu platoa od144.000 kvadratna metra (dvanaest fudbalskih igrališta), sa južne strane platoa Herodovi arhitekti “proširuju” i podupiru plato s osamdeset osam stubova i dvanaest arkada (koje se iz vremena krstaša spominju kao Solomonove štale), a s severne strane klešu u steni. Drvo za gradnju je dolazilo iz Libana, kamenje se pripremalo u jerusalimskim kamenolomima. U tunelu duž zapadnog zida pronađen je kamen dug 13.5 metara, visok 3.3 metra i težak 600 tona (otprilike težina deset tenkova). Sa severne strane nadvijala se nad plato tvrđava Antonija (ime dobila po Marku Antoniju, Herodovom patronu i savezniku u vreme gradnje tvrđave) odakle se kontrolisao plato. Posle šestodnevnog rata arheolozi su započeli s arheoloških iskapanjem uz Zapadni zid i danas postoji mogućnost da prošetate Tunelom od Zida plača, dužinom gotovo celokupnog zapadnog potpornog zida na originalnom nivou iz vremena građenja do njenog severnog kraja, do Via Dolorosa.
Svetinja nad svetinjama je izgrađena za dve godine, a celi kompleks nije završen ni do kraja Herodovog života.
Na južnom delu platoa nalazio se Kraljevski trem. Tu je kralj obavljao svoje dužnosti. Plato je bio podeljen u dvorišta. U Kraljevskom tremu bio je dozvoljen prilaz i nejevrejima. Među brojnim kamenjem koje je palo s Platoa prilikom rušenja Hrama 70-te godine bilo je i jedno na kome je bilo uklesano sledeće:” Stranče! Ne ulazi kroz kapiju nit iza ograde oko hrama. Onaj ko bude uhvaćen moći će da krivi samo sebe za svoju smrt, koja će uslediti”. Sledeće dvorište na putu prema Svetinji nad svetinjama je bilo Žensko dvorište jer su žene imale pravo prilaza do sledeće kapije, do Dvorišta Izraela, zatim Dvorište sveštenika i na kraju Svetinja nad svetinjama ili Dvir na hebrejskom, u koju je ulazio samo Vrhovni sveštenik jedanom godišnje, za praznik Jom Kipur.
Dužina zapadnog potpornog zida iznosila je 488 metara, a visina je bila 60 metara. Današnji prostor oko Zapadnog zida je dužine 57 metara i visine 19 metara.
Sa južne strane bila je dvostruka i trostruka kapija kroz koju su ulazile hiljade vernika. Najverovatnije je i Isus Hrist ušao na ta vrata. Sa istočne strane prema Maslinskoj gori su bila vrata Šošan na koja je izlazio samo vrhovni sveštenik. Iznad vrata Šošan izgrađena su Zlatna vrata.
Kraj Hrama počinje s Velikom jevrejskom pobunom protiv Rima 66-te godine. Iskusni general Vespazijan i njegov sin Titus predvode 60,000 vojnika koji dolaze da uguše pobunu. Nakon četiri godine Vespazijan slavodobitno nakon što je porazio sever Judeje ide u Rim da se okruni za imperatora, a sinu Titu ostavlja u zadatak da zauzme Jerusalim. U to vreme u opsednutom Jerusalimu je vladalo troje jevrejskih vođa i njihovo nejedinstvo je uveliko pomoglo Titusu da osvoji grad. Četiri meseca nakon početka opsade osvojen je Hram. Postoje dve verzije Titusove zapovesti glede Hrama. Prema jednoj verziji Titus je naredio da se Hram sravni s zemljom, po drugoj to je bilo delo nepromišljenog rimskog vojnika. Ovako ili onako, Hram je uništen, a blago koje se nakupilo zahvaljujući desetini koju je svaki Jevrej plaćao Hramu je odnešeno u Rim. U svečanoj povorci ulicama Rima videlo se i posuđe iz Svetinje nad svetinjama: zlatni sto, svećnjak i Jevrejski zakon. Plenom od pljačke izgrađeni su Koloseum i Hram mira.
Deo reljefa s rimskog Slavoluka pobede koji je svom bratu Titusu podigao njegov brat po pokoravanju Judeje i njegovom povratku u Rim.
Hram i Isus Hrist
U Novom zavetu Hram se spominje nekoliko puta:
Isus je rođen, živeo, umro i sahranjen kao Jevrej. On i njegovi roditelji su živeli u skladu sa jevrejskom verom. Nakon što je obrezan i kada su se završili dani čišćenja, Marija i Josip dovode Isusa u Hram da žrtvuju dve grlice i “otkupe” sina. Naime, po naredbi Jahvinoj svako “muško prvo” se moralo žrtvovati njemu. I onda su roditelji “Otkupljivali” svog sina prvenca dajući Bogu drugu žrtvu. Na hebrejskom se taj običaj zove Pidajon Haben. Jevanđelje po Luki 2, 22-25
Kada je Isusu bilo dvanaest godina bio je s roditeljima u poseti Jerusalimu i tamo je ostao u razgovoru s učenjacima u Hramu puna tri dana. Jevanđelje po Luki 2,40-50
Nakon što je Jovan Krstitelj krstio Isusa u reci Jordanu četrdeset dana ga je đavo kušao.Jevanđelje po Luki 4, 1-12
Iz Hramskog je dvorišta Isus izgonio trgovce Jevanđelje po Luki 19,45-48 , te učio u Hramu.
Zapadni zid kao turističko odredište
Zapadni zid (Zid plača) je takođe i jedno od najpopularnijih turističkih odredišta Jerusalima, između ostalog, i zbog verovanja da će se svaka želja ispuniti čoveku ako je ispiše na papirić i taj papirić utakne između kamenja Zida.
Budući je prema pravilima judaizma zabranjeno paljenje pisanog materijala u kome se spominje Božje ime, a pretpostavka je da se Božje ime spominje u većini papirića, svi papirići se skupljaju i “sahranjuju” na Maslinskoj gori.
